Hrabrost.
Ta riječ toliko je tražena da mi se čini da prodaju osobine na nekom placu podno grada da bi hrabrosti uvijek nestalo jer ne bi bilo brojeva. Jer bi imali ‘S’, a vama treba ”M, pa bi se uvlačili u manje brojeve, teško disali, mučili se sjesti jer vas je steglo… ali bi to nosili jer lijepo izgleda.
Hrabrost.
Ko najpopularnije tenisice, one s onim velikim đonom i šarene što svi sad nose,
pa ih i ti trebaš imati. Možda su ti ružne, možda ih ne bi nikad obuo, ali svi
ih nose, u modi su. Pa kud svi, tu i mali Mujo, naravno.
Hrabrost.
Država koju svi žele posjetiti, toplice u kojima se svi žele okupati, frizerka
kod koje se svi žele ošišati, kafić u kojem svi želite popiti kavu.
Hrabrost je popularna,
njom se razmećemo i njom se dičimo.
Biti hrabar je poželjno. Jer ako ste hrabri, vi ste svjetski ljudi.
Do te mjere, da ne bi nikako bilo poželjno reći ono na ‘B’.
Bojim se. Nije mi svejedno. Strah me je. Možda i nisam baš toliko hrabar ili
hrabra.
Jer, sunce drago, gora od straha je jedino neiskrenost. A gore od neiskrenosti prema drugima, je neiskrenost prema sebi samom.
Ako se bojite veze u kojoj ste, u redu je. Imate se pravo bojati. Jer dok god skrivate strah od budućnosti, strah od loše energije, strah od osobe s kojom ste – ostat ćete negdje gdje vam nije mjesto. Možda vas je strah i iz takvog odnosa otići, ali i to je u redu, EJ. Pa niste od čelika, pa nije to samo ‘uzmi – baci, ajmo dalje’. U redu je da se bojite.
Ako se bojite pregleda u bolnici, bez obzira što su vam rekli da je rutinski, u redu je. Da vam i kažu da pretjerujete, da bezveze dramite, neka. Vi ste svoje rekli, naglas. Neka se bojite. Na to imate pravo.
Ako se bojite strašnog sna, u redu je. Kad ga prepričavate, čujem često ono – možda će zvučati ludo… Pa što bi zvučalo ludo? Pa ludo je samo ako ga u sebi potiskuješ.
Ako se bojite nekog tko vas čudno gleda, ako se bojite nekog tko vas je čudno dotaknuo – recite to naglas. Nemojte sebi u glavi govoriti da pretjerujete. Nemojte nikom dopustiti da vam kaže da dramite u takvim situacijama. Ako vama nešto nije ugodno, nema mjesta drami. Dramiš li stvarno? Zar je strah postao drama? De me informirajte kad se to točno dogodilo.
Ako se bojite ispita na fakultetu, ako se bojite razgovora za posao, ako se bojite nečeg što vam je netko rekao, ako se bojite nečije prijetnje, ako se bojite nečijeg postupka, ako se bojite banalne stvari poput mraka i pauka, u redu je.
Pričajte o tom, recite to naglas, viknite to s balkona, klanfrajte o tom sedam sati na telefonu, na kavi, samo pričajte. Nemojte to čuvati u sebi.
Znate koliko je strahova završilo tragično, zato što su
žene o njima šutjele? Znate koliko njih je bilo udareno opet, opet i opet,
jer su ih učili da moraju biti hrabre i da je sramota to reći naglas?
Znate koliko je djece maltretirano u školi, ali misle da će ispasti kukavice
ako to naglas kažu?
Znate li vi koliko muškaraca strahuje, ali ne žele to reći jer će
ispasti da su ona riječ na veliko, podebljano ‘P’. Ti si muško, šta
se ti bojiš, de se malo trgni.
Znate li vi koliko se ljudi boji straha. Koliko se ljudi na silu uči hrabrosti.
Pa ti viču – stisni zube, budi jak/jaka, ko da je slabost nešto što čovjek
ne smije imati.
Znate li koliko se ljudi bojalo pa su njihove priče završile tragično? Jer su
ih čuvali za sebe. Jer su sebe uvjeravali da drame, da pretjeruju.
A kamoli da pustite suzu… Di ćeš plakat, pa to nije popularno.
Ma sunce moje – plači. Bio muško, bila žensko, samo izbaci to iz sebe.
Jer…
Hrabrost.
Nje nema na pijaci podno grada.
Hrabrost.
Ona nije univerzalna.
Hrabrost.
Nju nitko nije dobio rođenjem.
Prvo se moraš bojati, da bi se ohrabrio. Moraš proživjeti tisuću strahova da bi postao hrabar. I moraš o svojim strahovima pričati.
Znam da je popularno biti hrabar, biti pozitivan, biti lud od sreće… Znam da je. Ali nemojte se učiti popularnom, učite se onom iskrenom. I ponavljajte to svima oko sebe. Prijateljici, prijatelju, dečku, curi, materi, čaći, sestri, bratu, poznanicima. Pitajte ih jel se boje. Recite im da je u redu da se boje. Recite im da ćete im pomoći. Recite im da je u redu da ih je strah. Budite im podrška, čvrsto ih zagrlite.
Jer na taj način ćete možda nekom spasiti
život.
I znam da ima i onih koji se možda previše boje, pa vam dođe brate da ih pojerate…
Al’ čujte me – bolje previše straha nego previše lažne hrabrosti, u svakom
slučaju. Uvijek.
Sunce moje drago, u redu je da se bojiš. To je tvoje potpuno pravo.
