Pišem ovu kolumnu u 00:27.
Pišem ju svima vama koji u ovom trenutku imate problem.
Pišem ju svima vama koji mislite da iz vašeg problema nema izlaza.
Pišem ju jer si razmišljam da bi meni s 15 godina bilo drago takvo nešto pročitati.
Pišem vam kako bih vam poručila da će sve bit okej.
Sjedili smo na pivu i pričali smo o životu. Stavljali smo se u sklopove u glavi koje smo imali dok smo bili mlađi i u sklopove u glavi koje imamo sad.
Sklop u glavi je kao kad vam, dok grmi, nestane struje u stanu. Taman ste u tom trenutku radili nešto bitno. Taman vam je baterija pri kraju, taman je bio super film na TV-u, taman ste stavljali maskaru i iskopali si oko. Strašno vam je to diglo tlak, a ne znate di je stanodavac ili mama tamo ’93. stavila svijeće, pa nema teoretske šanse da ju nađete i zapalite.
I tad je sve sranje i sve vam ide na živce.
E pa takav vam je i sklop u glavi.
Taaaaamaaaan kad nešto ide super, taaaamaan kad vam je sve za deset – dogodi se neki glupi, svemirski problem.
Tada ne znate di ste tamo ’93. spakirali ponos, di ste tamo dvije i neke spremili sreću, di ste tamo prije godinu dana rekli sebi da se nećete nervirat. Di je nestala ona osoba koja je sebe uvjeravala da će postat ekstremni rješavač svih životnih problema i da će se s njima nosit junački. Di je nestala ona Superman persona koja si je rekla da se ne vrijedi nervirat jer s nerviranjem nećemo apsolutno ništa postići.
Fun fact – ta osoba nije ni postojala.
Normalno je da vam u životu ponedjeljak diže tlak, normalno je da ćete eksplodirat ako roknete godinu zbog tog jednog profesora, normalno je da ćete bit slomljenog srca ako vam osoba kojoj ste posvetili period svog života kaže da je bolje za vas da prekinete. Normalno je da će boljet i da će vas pojesti iznutra ako izgubite dragu osobu i normalno je da ćete to teško ikad preboljeti. Normalno je da će vam se dogodit prekretnice zbog kojih ćete isplakati more suza.
Ali, neke stvari morate naučit.
Naučite da neke stvari nisu toliki problemi koliki vam se u tom trenutku čine.
Naučite da je svaki problem iskustvo.
Naučite da je nekad okej pobjeći od problema.
Naučite, isto tako, da je u redu eksplodirat zbog problema i poslat sve u tri lijepe.
Naučite da je dio vašeg bitka da se nervirate.
Naučite da je sreća trenutak i da nekad stvari nisu isključivo pozitiva.
Naučite da problem fizičke prirode nije gori od problema psihičke prirode.
Naučite da neki ljudi u životu imaju veće probleme od vas.
Naučite da je isto okej što se neki ljudi s većim problemima nose bolje nego vi s nekim koji je najveća glupost na cijelom svijetu.
Naučite da je to u redu.
Naučite da će nekad najpozitivnija stvar ikad možda kasnije značiti veliku bol.
Shvatite da vi možda niste jaki.
Shvatite da ne morate uvijek bit jaki.
Shvatite da u životu itekako postoji opcija di su neke stvari jednostavno sranje.
Shvatite da ne trebate bit ultimativni rješavač životnih situacija.
Shvatite da vi danas s 15, 20, 30 i 40 nećete bit isti čovjek.
I najbitnije, shvatite, napokon, molim vas – da će apsolutno sve u životu proći.
Budite svjesni da će doći ta jedna sunčana subota.
Subota kad ćete sjedit na kavi na kojoj ćete prerast neki problem.
Budite svjesni da ćete šetat ulicom i da vas možda taj dan neće nešto toliko jako boljeti.
Bol će proći, proći će i sreća, a i život bi vrlo lagano mogao proletjeti pored vas.
Dopustite si da ne budete okej, al si u isto vrijeme dopustite da vjerujete. Dopustite si da budete uvjereni u činjenicu da stvari možda za tjedan dana neće bit tako loše kako vam se sada čine.
Zapamtite da loša osoba i loš postupak jesu i samo mogu bit dva različita pojma.
Nekad će ljudi koji naočigled čine samo dobra djela u suštini bit loše osobe, a nekad će oni koji su taj jedan dan napravili lošu stvar zapravo ispasti najbolji ljudi u vašem životu.
Greške su dopuštene. Nisu poželjne, nisu na popisu božićnih želja, ali su dopuštene.
I učite iz tih grešaka. Učite iz svojih problema. Ako treba, uzmite si glupu bilježnicu i zapisujte si ih.
Ako ih ponovite, opet, opet i opet, nemojte ih baš ponovit 78 puta.
Dajte si puknite šamar pa si na tom sedamdeset i osmom putu recite – e brate, sad nećeš!
I molim vas, sunce mu, nemojte se toliko trudit objašnjavat i analizirat sve u životu.
Stvari gotovo nikad nisu samo crne i bijele, al nekad ih jednostavno pustite da budu.
Nekad ne treba treća komšinica znat zašto ste vi nešto odlučili.
Nekad jednostavno slijedite ono što osjećate.
I znam, to što osjećate će vam u velikom postotku i nebrojeno mnogo puta puknut toliku šamarčinu, al ćete barem bit čisti u glavi jer ćete znat da ste probali!
Naredite sebi da je prihvaćanje dio vašeg života.
Prihvaćajte tuđe mišljenje.
Uvažavajte ljude koji su drugačiji.
Nemojte si zatupit u glavu da je samo vaša vjera, vaša nacionalnost, vaš jezik, vaša boja kože, vaš život i vaše razmišljanje jedino što je ispravno.
Jer NIJE.
Nemojte namjerno povrjeđivat ljude.
Nemojte sebi dopustit da vrijeđate.
Nemojte svako druženje pretvorit u maraton ogovaranja.
Nemojte ganjat pravdu ako znate da niste u pravu.
U redu je ne bit u pravu.
Jedino što nije uredu činjenica je da si to nećete priznat.
Samopouzdana, izgrađena osoba ne mora uvijek bit u pravu.
Nemojte tupit i nemojte bit naporni s dokazivanjem nečeg što možda uistinu je krivo.
Pa brate, griješimo svi i super uber prekul je stvar kad imamo u životu ispravne, iskrene ljude koji će nam na greške ukazati.
Shvatite da u tom ima određena čar. Shvatite da neke stvari u životu imate priliku promijeniti, ispraviti.
I to nije ono – NEĆU SE JA ZBOG NIKOG MIJENJAT.
Jer baš kao što postoji veeeelika razlika između loše osobe i jednog lošeg postupka, tako postoji još većaaaa razlika između mijenjanja nekih svojih postupaka i mijenjanja sebe samoga.
Sebi s 15 godina bih poručila samo jedno – u redu je, seko, da si glupa i da vrištiš ko nespašena na Acu Lukasa.
S 23 ćeš se promijenit.
S 23 ćeš drugačije gledat na svijet.
S 23 si nećeš puštat Lukasa.
S 23 ćeš postić hrpu stvari.
S 23 ćeš se izgraditi.
A isto tako sam sigurna da će mi osoba koja će jednog dana imat 33, reći totalno drugačije stvari od ovog.
Želite, volite, živite.
I naučite da je u životu nekad u redu reći da vam je pun kufer, da se ružno ne izražavam.
U redu je bit tužan, u redu je bit sretan, u redu je bit ljut i sasvim je u redu da nekad neke stvari neće bit nimalo u redu.
Al će te jedne subote biti.
Živite danas, al živite i za te subote.
Jer, kako god da bilo, bit će okej. Jednom. Možda prije, možda kasnije.
Sasvim je prihvatljivo dat problemima maha, sasvim je prihvatljivo da vas obuzme euforija, al nikako nije prihvatljivo da život proleti pored vas.
Jer, koliko gooood klišejski zvučalo – živi ste s razlogom.
I niste tu zabadava.
Laku noć vam želim. Sutra je dobar dan, nije ponedjeljak.
Tena
14/04/2020 @ 6:17 am
Mila… savršeno motivirajući tekst! <3