Tebi.
Tebi kojeg sada more brige i koji uspuhano dišeš hvatajući se za glavu, misleći kako nema izlaza…
Bit će ga, ima ga.
Tebi.
Tebi koja si u strahu i kojoj niz obraz ide suza za suzom, tebi koja se ne nadaš, koja si se izgubila, tebi koja povlačiš zadnji guc kave ko da je stvarno posljednji.
Bit će sve u redu. Nije posljednji, ej.
Tebi koji misliš da nisi dovoljan, tebi koji se bojiš da ne iznevjeriš – diši, dobro je.
Dobar si, dovoljan si.
Tebi koja grizeš nokte nesvjesno, tebi koja tapkaš nogom ispod stolića, tebi koja hodaš nervozno…
Zastani, udahni, vrisni, opsuj.
Tebi kojem kažu da nemaš pravo biti slab, tebi kojem nameću da moraš stisnuti zube, da moraš pregrmit, pretrpit…
Ma slomi se, slobodno. Jačina ti nije rođenjem dana.
Tebi koja misliš da nemaš pravo na bolje, tebi koja misliš da je loša sudbina tvoja i da je moraš nositi…
Nemoj, milo. Imaš ti pravo na bolje, kad ti kažem.
Tebi koji na leđima nosiš teret, pa ga guraš, pa ga vučeš, pa ne zastaješ, pa misliš da nemaš pravo predahnuti…
Stani, odmori. Pomalo.
Tebi kojoj su rekli da ne znaš, da ne možeš, da nećeš…
Ma u inat djevojko, u inat ožeži.
Tebi koji se zatvaraš kad nije na tebi da držiš u sebi. Tebi kojeg su lomili, gazili…
Ej, čovječe… Ej, ljudino… Ne mogu ti ništa! Ma ne daj im se! Otvori se, đe piše da u sebi sve čuvat moraš?
Ti.
Koja si se zaboravila smijati
Ti.
Koji si zaboravio voljeti.
Ti.
Koja nisi sto godina uzela daljinski, obula kućne papuče i u boravku zaplesala i zapjevala – ma ko ti šta može, alo, samo naprijed, ionako ti sad koncerata nema! Oš svoj u boravku, il nećeš nikako!
Ti.
Koji se bojiš priznati da ti je teško. Ti koji misliš da je na tebi da bez pogovora na leđima nešto nosiš, a ne moraš. Nemoj, alo. Što bi?
Ti.
Koja si mater, pa ne spavaš, pa se boriš, pa zaboravljaš, pa se pet puta vraćaš jer ti viču, jer te traže, jer ono jedno boli, ovo drugo je gladno, ovom trećem je hladno…
Kraljica si, nema te država! Ponovi si to sto puta u ogledalo i svima oko sebe reci da ti to moraju svaki dan na dnevnoj bazi izgovarati, jer manje zaslužila nisi. I ništa ne moraš sama, ej!
A ako ti je život ipak dao da moraš, ako te nije milovao po glavi, nasmij mu se u facu i guraj, jebo on sebe! I život takav… kad je težak, al šta ćeš mu. Znam ja da se ti takva još više ne daš. U inat.
Ti.
Koji si ćaća. Budi primjer, budi oslonac, i nosaj i briši nos i nunaj i uspavljuj. Ništa ti manje ne moraš od NJE. Šutaj loptu i naganjaj se po dvorištu i pruži razgovor i daj savjet.
Ma znam da ti nekad ne daju dovoljno na važnosti, ali važan si ti itekako. Prevažan. Voljen si ej! Ne zaboravi to.
Pa niste vas dvoje tim za bezveze.
Ti.
Koja se grizeš jer te on ne gleda, ti koja misliš da nisi dovoljno lijepa, ti koja misliš da nisi zaslužila da se na nečije rame nasloniš…
Ma alo, eeeeej! Alo! Zaslužila si i prekrasna si i briga te jel te gleda. Briga te jel poslao poruku, briga te što ON misli. Pa sunce moje, ti SEBI kao prvo moraš dovoljna biti, a onda se s nekim graditi. Nekim tko te itekako dobrano mora zaslužiti.
Ti.
Koji si često u poziciji onog koji pati, kojem je teško, koji je usamljen, koji se bori sa svojim demonima… Ti koji misliš da utočišta za tebe nema…
Ima ga, bit će ga. Mi vrijeme ne biramo. Neš ti… pa nije te život sigurno jednom iznenadio. Ko i prije, i sad će, samo budi strpljiv.
Tebi koji ništa ne moraš, a opet puno toga i moraš.
Tebi koja ništa ne moraš, a opet si se namorala.
Čuj me…
Moraš se voljeti, ej.
Moraš voljeti, ej.
Moraš se nasmijati, ej.
Moraš oplakati, ej.
Moraš zagrliti, ej.
Moraš prihvatiti, ej.
Moraš iskreno ili nikako, ej!!
Moraš za svoje dobro glavom nekad kroz zid, ej.
Ne moraš polovno.
Nemoj polovno
Nemoj se sramiti sebe.
Nemoj se bojati naglas reći ono što ti je na duši.
Nemoj na sebe dati, milo moje.
Nemoj trpiti ako ti je teško.
Slomi se, milo, slobodno.
Zaplači, milo, slobodno.
Ma posklizni se milo i padni, šta fali.
Ako koljena odero čovjek nije, nije ni živio, kažu.
Mani mi se pravila, majketi.
Bori se. Ne daj se, sunce mu.
Ne daj se, kad ti kažem. Ne dopusti im, sunce im njihovo, da te naganjaju i gaze, da ti prodaju fore… Alo e!
Mani mi se onog – a šta ću, jadan sam ti…
Znaš šta ćeš?
Ma znaš ti dobro.
I ne mogu ti obećati da će nakon toga bit sve onako kako je zamišljeno u našim glavama. Ma neće, jebiga…
Nikad nije, niti će…
Al dok god je tebi srce puno, dosta je. Nesavršeno je najljepše na svijetu, kad ti kažem, milo…
Udahni duboko i samo polako. Tebi kažem.
Ti ćeš to.
Related Posts
